У петак, 31. маја, у свечаној сали Гимназије, у оквиру Астрономске секције, одржан је јавни час „Све експедиције послате са Земље за посматрање и упознавање тајни васионе“.

На самом почетку професори Сузана Вујошевић и Владимир Поповић додијелили су захвалнице ученицима: Ени Кујовић, Михаилу Бабићу, Андрији Вукчевићу и Вуку Јовићевићу. Затим су присутне упознали с програмом и радом Астрономске секције у нашој школи и приказали различите макете летјелица и сателита које су наши ученици припремили за овај час. 

Ученици су презентовали које су све мисије послате са Земље с циљем да се спусте на површину Мјесеца, као и летјелице које су лансиране ради проучавања Сунца. Након тога су презентовали које су све мисије лансиране за испитивање унутрашњих и спољашњих планета Сунчевог система. Присутне су упознали и с основним карактеристикама Свемирске станице „Мир“, као и Међународне свемирске станице, као и с карактеристикама „Хабловог“ и „Џејмс Веб“ телескопа. На самом крају ученици су представили видео гдје су приказали како изгледа комуникација посаде на Међународној свемирској станици снимљена на различитим језицима.

Јавном часу присуствовала је помоћница директорице Ана Мирановић, колеге из Актива физике Николија Лаловић, Милисав Шћепановић и Никола Бућковић, као и колегинице из других актива Сања Марковић, Маријета Јовићевић и Викторија Белада. Часу су присуствовале професорице физике из основних школа Биљана Величковић, Јадранка Радовић, Весна Ђуришић и Сања Анђелић са својим ученицима.

Дани математике завршени су такмичењем у рјешавању логичких задатака које Гимназија „Слободан Шкеровић“ организује у сарадњи са фирмом „Codelab“ из Подгорице. Од пријављених 23 тима, такмичило се 20 тимова из Црне Горе и Србије, и из шест гимназија и једне мјешовите школе: „Слободан Шкеровић“ − Подгорица, Петар I Петровић Његош“ − Даниловград, „Нико Роловић“ – Бар, „Братство и јединство“ – Улцињ, „Панто Малишић“ – Беране, „Милоје Добрашиновић“ – Бијело Поље и Ваљевска гимназија – Ваљево.

Побједник такмичења је екипа из Ваљевске гимназије, а друго мјесто дијеле екипе из Гимназије „Слободан Шкеровић“ и Ваљевске гимназије. Након проглашења побједника и честитки побједницима, Александар Длабач је ученицима објаснио начин на који се раде сви задаци, а директорица Биљана Вучуровић захвалила се Александру на сарадњи, свим ученицима на учешћу у такмичењу и званично затворила овогодишње Дане математике.

Svi učenici koji su prošli kroz više razrede srednje škole susreli su se sa izvodima i upoznali ih kao alatku u matematici. Na predavanju pod nazivom „Mjera promjene: Primjena izvoda u fizici“, učenik Jovan Popović, predstavio je njihovu upotrebu u fizici, za mnoge zanimljiviji način da o istima uče, upoznajući izvode bolje kroz praktične primjere. Tokom predavanja, obuhvaćena je motivacija za korišćenje i uvođenje izvoda kao i mogućnosti koje nam oni pružaju u fizici kada se usudimo da zadacima pristupimo nekonvencionalno. Predavanje je dalo prisutnima priliku za otvorenu diskusiju, i tako dokazalo da kada se fokusiramo na primjenu, zapravo bolje razumijemo samu suštinu.

Predavanjem Matematika video igara, učenika Ognjena Burića IV-d završena je, 30. maja, serija predavanja učenika i profesora u okviru XIII Dana matematike . Ognjen je predavanjem istakao vrijednost i primjenljivost matematike u svijetu dizajna video igara. Kroz nekoliko primjera iz poznatih igara poput Super Maria, potrudio se da zainteresuje ostale vršnjake da logičnim razmišljanjem rješavaju programerske probleme i maštaju dok stvaraju novi virtuelni svijet video igara.

Ученици предмета Умјетност и визуелне комуникације, група бр. 111, као у ученици трећег разреда, 29. маја 2024. године, посјетили су изложбу докумената и фотографија из државног архива под називом „Жена... носилац друштвеног развоја у социјализму“, у просторијама галерије КИЦ-а „Будо Томовић“, у пратњи професорица Гордане Требјешанин, Маше Јововић и  Сање Боричић.

Која је веза између масона, организације настале у 16. вијеку, и Питагоре, који је живио око 570–495. године п. н. е? Које карактеристике и обичаји Питагориног друштва дозвољавају да их данас сматрамо неком врстом претече масона? Да ли је све број и које проблеме у вези с овим схватањем је проузроковао развој геометрије? У библиотеци школе, у оквиру Дана математике, имали смо прилику да чујемо предавање Ајлана Зајмовића, сарадника на ПМФ-у, који је покушао да одговори на ова питања. Предавање је обухватило објашњења и доказе неких од најзначајнијих Питагориних открића, а осврнуо се и на теорију бројева. Тиме је Зајмовић објединио области математике и историје, допуштајући нам да дубље упознамо математичке појмове за које многи не знају објашњења нити како су настали, упркос њиховој широкој примјени.

Ученици математичког и општег одјељења Алекса Радуловић, Ната Поповић, Василије Смук (1-М) и Јаков Бојовић (1-Л) одржали су предавање под називом „Мисли дубље о једноставним стварима“. Приказали су историјски осврт на развој бројева и математике, као и доказивање једноставних и свима препознатљивих ствари. Интеракција с публиком остварена је кроз пар кратких питања и задатака. Публици је пажњу држао Јаков својим логичким погледом на све основе математике, Наста је показала другу и дубљу страну свега здраворазумног, док су је Алекса и Василије упознали с појмом „верижних разломака“.

И 28. маја, другог дана манифестације Дани математике, наши ученици, професори и гости могли су да прате веома занимљив садржај. Ученик 2-Е3 Лука Деретић одржао је предавање на тему „Математика у средњем вијеку“ и указао  на заједничке тачке религије и математике. Осим проучавања математике током средњег вијека, посебну пажњу посветио је самом почетку новог вијека – раздобљу ренесансе и просвјетитељства. Предавање је дио научног рада „Математички подвизи кроз историју”, који је Лука презентовао на Прониној зимској школи науке. Присутни су  упознати с истакнутим представницима овог периода и њиховим достигнућима, с посебним акцентом на Леонарда Фибоначија и фибоначијеве бројеве који су заступљени у природи, архитектури, умјетности… Такође се осврнуо на математички дуел, тада честу појаву у Италији, истакавши најпознатији од њих између Кардана и Тартаље и објаснио због чега је он био значајан. Предавање је закључио причом о Карлу Фридриху Гаусу и његовом алгоритму за израчунавање датума Васкрса само на основу дате године повезујући главну нит предавања — религију и математику.